VIDEO: Ono kad ste u čamcu na moru, a sprema se oluja

Живим на мору и одувјек знам да је .....МОРЕ.......НЕВЈЕРНО ПОЉЕ....

Августа далеке 1978. одвијало се код нас локално такмичење једрлица, тј регата као и сваког љета. Дан је био савршен...диван сунчан љетњи....Таман кад су једриличари били на сред канала а међу њима и мој тада 12-годишњи брат као учесник најмање класе оптимист.....Наједном од Запада појавили су се облаци такорећи ниоткуда, кретали су се великом брзином.....и тада је настао хаос који никада нећу заборавити! Небо се наједном смрачило, почео је да дува јак вјетар, море се у трен из азурно плаве боје претворило у сиву подивљалу водену масу. Једрилице су постале као љуске од јајета......Тада су се многе поразбијале, пар њих су потопљене, бродови за превоз туриста су испловили да спашавају учеснике регате....Све су нашли тада сем мог брата....Памтим да сам прстима затварала уши да не слушам разглас са брода и плач мојих родитеља.... Када је био већ отписан са списка живих 1 брод га је пронашао на супротној обали залива. Спасио га је комшија, учесник из старије групе, успио га је у задњем моменту пребацити на своју једрилицу и користећи ваздушну струју једино су могли спас наћи на супротну обалу и тада им се приликом доласка на обалу једрилица разбила о понту......Тако да мору никада не треба вјеровати......!!!